Vrste poreza prilikom kupovine stana: Nakon što overite kupoprodajni ugovor, završili ste veliki deo administrativnih poslova, ali od tog trenutka, postali ste poreski obveznik. Neophodno je da znate da postoje različite vrste poreza o kojima morate razmišljati kada kupujete stan:
• Porez na dodatu vrednost;
• Porez na promet ili porez na prenos apsolutnih prava;
• Porez na imovinu;
• Porez na kapitalnu dobit;
Porez na dodatu vrednost: Ukoliko je stan koji kupujete po prvi put na tržištu, a Vi ste samim tim njegov prvi kupac, tada ste u obavezi da platite porez na dodatu vrednost. Ako kupujete stan koji je već bio na tržištu, tada plaćate porez na prenos apsolutnih prava. Najčešće, PDV se plaća kada kupujete stan od investitora u novogradnji I to od investitora koji je u sistemu PDV-a. Stopa PDV-a za kupovinu nepokretnosti iznosi 10%. Neohodno je napomenuti da ukoliko placate PDV investitoru, onda niste obveznici poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno predmetni porezi se međusobno isključuju.
Porez na prenos apsolutnih prava: Zakonom o porezima na imovinu propisano je da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac. Međutim, u najvećem broju kupoprodajnih procesa kupac preuzima ovu obavezu na sebe. U slučaju dogovora prodavca i kupca da ovaj porez platiti kupac, neophodno je da se ta obaveza kupca definiše u ugovoru o prodaji nepokretnosti. Čak i u slučaju da je ugovorom o prodaji nepokretnosti ugovoreno da će porez platiti kupac, poresko rešenje će glasiti na ime prodavca, jer zakon njega prepoznaje kao poreskog obveznika, dok će kupac biti naznačen kao solidarni dužnik. U slučaju da kupac ne plati predmetni porez, prinudna naplata poreza će biti pokrenuta protiv prodavca koji će biti dužan da ga plati, a potom bi se isti mogao regresirati od kupca. Ono što je u mnogome olakšalo podnošenje poreske prijave jeste upravo to što za vas taj posao sada obavljaju Javni beležnici po službenoj dužnosti I to u trenutku solemnizacije Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Ukoliko ste prethodno platili PDV za kupovinu stana, bićete oslobođeni plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Poreska stopa poreza na prenos apsolutnih prava iznosi 2,5 posto od tržišne vrednosti nepokretnosti koju proceni nadležna Poreska uprava na čijoj teritoriji je nepokretnost kupljena, ukoliko ugovorena kupoprodajna cena ne odgovara tržišnoj ceni. Sa druge strane, ukoliko je ugovorena kupoprodajna cena veća od tržišne cene kojom raspolaže nadležna Poreska uprava, vasa poreska osnovica će u tom slučaju biti ugovorena cena nepokretnosti. Na primer, ukoliko je tržišna vrednost nepokretnosti 100.000,00 evra, iznos poreza na prenos apsolutnih prava koju imate platiti će iznositi 2.500,00 evra. Predmetni porez se svakako plaća u dinarima.
Porez na imovinu:
Porez na imovinu se plaća nadležnoj Poreskoj upravi po mestu gde se nepokretnost nalazi i to na godišnjem nivou. Prilikom utvrđivanja iznosa poreza na imovinu u obzir se uzima korisna površina nepokretnosti i prosečna cena kvadratnog mestra na lokaciji gde se nepokretnost nalazi. Stope poreza na imovinu iznose: 1) Na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige – do 0,4% 2) Na zemljištu kod obveznika koji ne vodi poslovne knjige – do 0,30% 3) Na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, osim na zemljištu: Na poresku osnovicu Plaća se na ime poreza (1) do 10.000.000 dinara Do 0,40% (2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara porez iz podtačke (1) + do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara (3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara porez iz podtačke (2) + do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara (4) preko 50.000.000 dinara porez iz podtačke (3) + do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara Poreska osnovica se usled amortizacije nepokretnosti svake godine umanjuje za 1%, najviše do iznosa od 40%. Porez na imovinu se plaća kvartalno, odnosno u četiri rate, tako da rate dospevaju u sledećim rokovima: – Prva rata dospeva 15. febriara; – Druga rata dospeva do 15. maja; – Treća rata dospeva do 15. avgusta; – Četvrta rada dospeva do 15. novembra; Veoma je bitno napomenuti da utvrđeni porez na kući za stanovanje ili stanu u kojem stanuje obveznik i u kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prebivalište građana, umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 dinara. Porez na kapitalnu dobit: Porez na kapitalnu dobit plaća se na prihod ostvaren prodajom nepokretnosti, odnosno na razliku u ceni za koju ste nepokretnost kupili I ceni za koju ste istu prodali. Dakle, kapitalnu dobit ostvaruje prodavac i on je obveznik plaćanja poreza na osnovu Zakon o porezu na dohodak građena, samo ukoliko je nepokretnost prodao po većoj ceni nego što je istu kupio. Poreska prijava se podnosi u roku od 10 dana od dana overe ugovora o kupoprodaji ili ugovora o zameni nepokretnosti. Porez na kapitalni dobitak iznosi 15%. Međutim, postoje i osnovi za oslobađenje plaćanja ovog poreza. Prodavci koji su vlasnici nekretnine duže od 10 godina, oslobođeni su plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Kapitalna dobit se ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa prava vlasništva stečena nasleđem u prvom naslednom redu, prenos prava vlasništva između supružnika i krvnih srodnika u prvoj liniji kao i između supržnika prilikom razvoda braka. Prodavci koji su vlasnici nekretnine kraće od 10 godina, ukoliko nakon prodaje u roku od 90 dana novac od prodaje nekretnine ulože u kupovinu nekretnine kojom rešavaju svoje stambeno pitanje ili stambeno pitanje članova svoje porodice (supružnika, dece, usvojenika), oslobođeni su plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Zakonodavac je ostavio mogućnost prodavcima, da se u produženom roku do 12 meseci od prodaje nepokretnosti, novac uloži u rešavanje svog stambenog pitanja ili stambenog pitanja članova svoje porodice. U ovom slučaju, prodavac ima pravo na povraćaj plaćenog poreza na kapitalnu dobit. Ako prodavac ne uloži celokupan iznos odnosno uloži deo iznosa od prodaje nekretnine u kupovinu nove nekretnine za rešavanje stambenog pitanja (svog ili članova svoje porodice), onda će mu se porez na kapitalnu dobit obračunati srazmerno tj. na preostali neutrošen iznos prihodovan od prodaje nepokretnosti koji je zapravo kapitalni dobitak za prodavca
